Jedina ispovest Đinđićeve sestre Gordane ledi krv u žilama: "Naučila sam da živim sa tim da ga više nema"

Dugoiščekivana serija "Sablja" konačno je dočekala svoju domaću premijeru, pa je 2. novembra bila emitovana prva epizoda na RTS. Serija će se prikazivati kroz osam epizoda i pratiće događaje iz naše skorije prošlosti – ubistvo premijera Zorana Đinđića i situaciju u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine.

Đinđić je iza sebe ostavio sina Luku Đinđića, ćerku Jovanu i suprugu Ružicu Đinđić, a sa sestrom Gordanom Đinđić Filipović bio je vezan. Uprkos brojnim obavezama koje su tada došle sa pozicijom premijera Srbije, uvek je imao vremena za njihove duge razgovore.

Zoran i Gordana Đinđić rođeni su u Bosanskom Šamcu. Sa roditeljima su se krajem šezdesetih godina preselili u Beograd, ali njihova veza sa BiH nikada nije prekinuta. Prijatelji i uspomene na srećno i bezbrižno detinjstvo predstavljali su nit koja ih je vezivala za zemlju u kojoj su rođeni.

- Mi smo u Travnik došli da živimo 1962. godine , a odselili smo se 1969. godine. Poslednji put u Travniku sam bila 1989. na obeležavanju dvadeset godina mature. Sebe sada ne posmatram kao Gordanu koja je ovde završila gimnaziju, već osobu koja je provela najlepše dane sa svojim bratom. Svaka ulica me ovde podseća na naš zajednički život. Na naš odlazak u školu, šetnje do Plavih voda, mesta gde smo se svi kretali. Zoran je ovde završio dva razreda gimnazije. Bio je jako nemiran, živ, pokretan - otkrila je Gordana Đinđić Filipović u svojoj ispovesti iz 2013. godine za "Slobodnu Bosnu".

"Stizao je sve, bio je odličan đak"

Istakla je da je od malih nogu pokazivao da je napredniji od ostalih vršnjaka.

“Osim što je bio odličan đak, stizao je sve, da se bavi šah klubom, karateom i devojkama. Njegovim nestašlucima nije bilo kraja. Sećam se kako smo u Popovskom vrtu brali zelene rezdelije (divlje šljive) i od njih dobijali herpese na usnama. Onda smo od mame dobijali batine, jer nas je upozoravala da ne smemo da diramo tuđe, međutim, Zoran se nije izdvajao iz društva. On se u Travniku skijao niz nasip kuda je prolazila pruga iza zgrade u kojoj smo živeli. Bila sam u stanu u kojem smo živeli. Nalazi se na trećem spratu u zgradi stotinak metara od gimnazije, u blizini katoličke crkve. Imam fotografiju gde se spušta na tim pravljenim drvenim skijama. Ja ih imam kod kuće, kao i njegovu gitaru na kojoj svirao u Travniku. Odlučila sam da ih dam u Arhiv Srbije, gde postoji postavka njegovih ličnih stvari - rekla je tada Gordana.

Prvi put se zaljubio u prvom razredu gimnazije

Na početku gimnazije prvi put se i zaljubio.

Zoran je neobično voleo Travnik. Imao je svoje društvo s kojim je sve vreme kontaktirao. U prvom razredu gimnazije imao je i prvu ljubav, zvala se Duška. Kada je bio premijer Srbije, do njega se teško dolazilo. Jednom prilikom u Beograd su došli njegovi travnički školski drugovi. Obezbeđenje u Vladi Srbije ih nije pustilo, jer nisu bili najavljeni. Međutim, oni su se dosetili i poslali mu zajedničku fotografiju. Odmah je prekinuo važan sastanak i potrčao da se vidi s njima - kaže Đinđićeva sestra, pa nastavlja:

- Neobično je voleo Bosnu. Podsećala ga je na lep period njegovog života. Beograd je velegrad u kome nema te opuštenosti i bezbrižnosti. Naš otac je bio vojno lice i mi smo u tom duhu vaspitani. Nikada nismo gledali na nacionalnost naših prijatelja. Zoran je u duši bio Jugosloven, kao što sam i ja bila i ostala Jugoslovenka i ne mogu nikako da se pomirim s tim da među narodima postoje razlike koje treba da ih dele. Kakav je ko, sve zavisi od čoveka, a ne da li je musliman, Srbin ili Hrvat - navodi ona.

Gordana: "Bili smo jako vezani"

Za Zorana je bila izuzetno vezana. I pored njegovih velikih obaveza, redovno su se čuli telefonom i dugo razgovarali.

Bili smo jako vezani. Na Novom groblju, gde je Zoran sahranjen, prišla mi je jedna mlađa žena i kazala: 'Znate, imam i ja mlađeg brata, njemu kada bi se nešto desilo, ja ne bih ostala živa'. Ja sam je upitala: 'Koji je vaš predlog? Šta da ja radim?' Najteže je živeti s tim! Zapravo, teže je živeti s tim nego ne živeti uopšte. Jer jednostavno, sve me podseća na njega. On je moj jedini brat i otkako znam za sebe, znam za njega. Moj muž nema brata, niti sestru. Ružica, Zoranova supruga, takođe, nema nikoga, samo smo mi u porodici imali jedno drugo. Kada preživite ovakvu tragediju, onda više nikada niste isti. Dela duše više nemate. Naučila sam da život živim s tim da ga više nema. Mnogo je teško da to izgovorim. Majka se trudi da meni ne pokaže tu svoju patnju. Mislim da je ona mnogo jača od mene. Ali kada ostanemo same, znamo kako nam je - otvorila je tada dušu Gordana, koja se u poslednje vreme veoma retko pojavljuje u medijima.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Milica Milojević/Preneo D.M.)